Bol u peti – uzroci, prevencija i lečenje

Bol u peti je veoma čest problem sa stopalima. Osobe koje pate od ovoga obično osećaju bol ispod pete (plantarni fascitis) ili odmah iza nje (tendinoza Ahilove tetive), na mesti gde se Ahilova tetiva spaja sa petnom kosti.

Premda bol u peti može da bude jak i ponekad dovede do ograničene sposobnosti, retko je pretnja po zdravlje. Bol u peti je najčešće blag i obično prestaje sam od sebe; međutim, u nekim slučajevima može da bude uporan i da postane hroničan (dugoročan).

U ljudskom stopalu postoji 26 kostiju, od kojih je petna (calcaneus) najveća. Ljudska peta je dizajnirana da pruži rigidni oslonac težini tela. Kada hodamo ili trčimo ona apsorbuje udar stopala pri dodiru sa tlom i odbacuje nas napred u sledeći korak. Stručnjaci kažu da naše stopalo kada hodamo trpi pritisak i do 1,25 težine našeg tela, a 2,75 kada trčimo. Shodno tome, peta je podložna oštećenjima, a otuda i bolu.

U većini slučajeva bol u peti je prouzrokovan mehaničkim putem. Mogu da ga prouzrokuju i artritis, infekcija, autoimuni poremećaj, trauma, neurološki problem ili neko drugo sistemsko oboljenje (oboljenje koje zahvata čitav organizam).

Ukratko o bolu u peti

Ovo su neki ključni podaci o bolu u peti. U nastavku članka ćemo se detaljnije baviti ovim problemom.

• Bol u peti se najčešće oseća ispod pete ili odmah iza nje.
• Prevalenca bola u peti iznosi 3,6%.
• Američka ispitivanja pokazuju da 7% odraslih osećaju osetljivost ispod pete.
• Od svih povreda usled trčanja, plantarni fascitis je zastupljen sa 8%.
• U ljudskom stopalu postoji 26 kostiju, od kojih je petna najveća.
• Obično se bol pojavljuje postepeno, bez povreda zahvaćene regije. Često ga pokreće nošenje ravnih cipela.
• U većini slučajeva bol se oseća na donjoj strani stopala i prema prednjoj strani pete.
• Većina pacijenata se oporavlja za nekoliko meseci uz primenu konzervativne terapije.
• Kućna nega, kao što su mirovanje, led, odgovarajuća obuća i naslon za stopala, često su dovoljni za ublažavanje bola u peti.
• Za prevenciju bola u peti se preporučuje smanjenje pritiska na taj deo tela.

Uzroci bola u peti

Do bola u peti obično ne dolazi usled jedne povrede, kao što su uganuće ili pad, već je on rezultat stalnog pritiska i udaranja.

Uobičajeni uzroci bola u peti su:

• Plantarni fascitis (plantarna fascioza) – upala plantarne fascije. Plantarna fascija je jak ligament nalik luku koji se proteže od petne kosti do vrha stopala.

Kada se plantarna fascija previše istegne, vlakna njenog mekog tkiva postaju upaljena, obično na mestu spoja sa petnom kosti. Ponekad problem može da se javi na srednjem (medijalnom) delu stopala. Pacijent oseća bol na donjoj strani stopala, posebno nakon dužeg perioda mirovanja. Neki pacijenti imaju grčeve u listu noge kada se i Ahilova tetiva zgrči.

• Burzitis pete – upala zadnjeg dela pete, burze (vlaknaste kesice ispunjene tečnošću). Može da bude posledica nespretnog ili teškog doskoka. Jedan od uzroka je i pritisak koji vrši obuća. Obično se bol oseća ili duboko u peti ili na zadnjoj strani pete. Ponekad dođe i do oticanja Ahilove tetive. Što dan više izmiče, to se bol pojačava.
• Haglundova peta (Haglundov deformitet) – često se javlja kod tinejdžera. Petna kost još nije potpuno razvijena pa usled čestog trenja dolazi do formiranja koštane mase na zadnjoj strani pete (iritacija Ahilove tetive na mestu hvatišta za petnu kost). Čest uzrok ovog deformiteta su ravna stopala. Kod devojaka može da se javi kada počnu da nose visoke potpetice pre nego što se kost potpuno razvila.
• Sindrom tarzalnog tunela – se javlja kada dođe do uklještenja ili mehaničkog pritisnuća (komprimovanja) velikog nerva na zadnjoj strani stopala. Ovo je vrsta kompresivne neuropatije koja se javlja ili u gležnju ili u stopalu.
• Hronična upala masnog jastučića pete – do koje dolazi ili usled tanjenja masnog jastučića ili usled teških koraka.
• Prelom zbog premora – je prelom do koga dolazi usled ponavljajućeg pritiska, najčešće kod napornih vežbi, sporta ili teškog fizičkog rada. Trkači su posebno podložni prelomima metatarzalnih kostiju stopala zbog premora. Uzrok može da bude i osteoporoza.
• Severova bolest (apofizitis kalkanei) – je najčešći uzrok bola u peti kod dece/tinejdžera sportista, a do koje dolazi usled preteranog naprezanja i ponavljajućih mikrotrauma još nedovoljno razvijene petne kosti. Najčešće pogađa decu od 7 do 15 godina.
• Tendinoza Ahilove tetive (degenerativna tendinopatija) – poznata i kao tendinitis, tendinoza i tendinopatija. Hronično oboljenje povezano sa progresivnom degeneracijom Ahilove tetive. Ponekad Ahilova tetiva ne funkcioniše pravilno zbog višestrukih, manjih poderotina tetive, a koje ne mogu same da zacele i da se regenerišu – Ahilova tetiva je izložena većoj tenziji nego što može da podnese i tada dolazi do mikroskopskih poderotina. Na kraju tetiva zadeblja, oslabi i postaje bolna.

Uzroci bolne pete mogu da budu i:

• Pucanje Ahilove tetive – tetiva pete je pocepana iza gležnja.
• Fraktura unutrašnjeg sloja kosti – niz malih fraktura trabekula (pločastog untrašnjeg sloja kosti) do kojih dolazi usled traume ili ponavljajućeg naprezanja, a koje za rezultat imaju krvarenje u oštećenoj regiji.
• Koštana cista – šupljina u kosti koja je ispunjena tečnošću.
• Giht – nivo urinske kiseline u krvi raste sve dok ne postane preteran (hiperurikemija) i izaziva stvaranje kristala soli urinske kiseline koji se talože oko zglobova. Ovo izaziva upalu i jake bolove kada dođe do napada gihta.
• Neurom (Mortonov neurom) – zadebljanje nerva između trećeg i četvrtog nožnog prsta.
• Osteomijelitis – infekcija kostiju ili koštane srži; odnosno upala usled infekcije. Osteomijelitis se ponekad javlja kao komplikacija nakon povrede ili operacije. U nekim slučajevima, infekcija može da dospe do koštanog tkiva kroz krvotok. Pacijenti sa osteomijelitisom obično osećaju jak bol u peti i mišićne grčeve u zahvaćenoj regiji, kao i temperaturu.
• Periferna neuropatija – koja je skup poremećaja koji se javljaju kada su nervi perifernog nervnog sistema (deo nervnog sistema van mozga i kičmene moždine) oštećeni. Oboljenje se naziva opštim imenom periferna neuropatija, a do njega najčešće dolazi usled oštećenja aksona nerva. Neuropatija obično izaziva bol u peti i utrnulost u šakama i stopalima. Može da bude posledica traume, infekcije, metaboličkog poremećaja i izlaganja toksinima. Jedan od najčešćih uzroka neuropatije je dijabetes.
• Nepravilan hod – pogrešan položaj tela pri hodanju/trčanju.
• Reumatoidni artritis – poznatiji kao reuma. To je hronična, progresivna i onesposobljavajuća autoimuna bolest kod koje dolazi do upale i bolova u zglobovima, tkivu oko zglobova i drugim organima. Reumatoidni artritis obično najpre zahvata zglobove šaka i stopala ali i sve druge zglobove. Pacijenti sa reumatoidnim artritisom obično imaju ukočene zglobove, bol u peti i osećaju se loše i umorno.

Simptomi bola u peti

 Bol u peti se obično javlja postepeno, bez povrede zahvaćene regije. Najčešće ga pokreće nošenje ravne obuće, kao što su japanke. Ravna obuća može da izduži plantarnu fasciju do te mere da regija počne da otiče (upala).

U većini slučajeva bol se oseća na tabanu, prema prednjem delu pete.

Poststatčka diskinezija (bol nakon mirovanja) dovodi do pogoršanja simptoma bola u peti nakon ustajanja ujutru i nakon perioda odmora tokom dana.

Nakon malo aktivnosti simptomi se donekle ublažavaju. Međutim, na izmaku dana mogu ponovo da se pogoršaju.

Kada bi trebalo da se obratite lekaru zbog bola u peti

Posetite lekara što pre ako osećate:

• jake bolove praćenje otokom u regiji pete
• utrnulost ili peckanje u peti, kao i bol u peti ili temperaturu
• bol u peti i imate groznicu
• da ne možete normalno da radite
• da ne možete da savijete stopalo nadole
• da ne možete da stojite sa podignutim zadnjim delom stopala (ne možete da se podignete na prste)

Trebalo bi da zakažete pregled ako:

• bol u peti traje duže od nedelju dana
• i dalje osećate bol u peti iako ne stojite i ne radite

Dijagnostikovanje bola u peti

Podijatar (lekar specijalista za ispitivanje i lečenje bolesti stopala) će obaviti fizički pregled i postavljati pitanja o prirodi bola u peti. Lekar će pitati pacijenta koliko hoda i stoji, kakvu obuću nosi i detalje o istoriji bolesti. Često je ovo sasvim dovoljno za dijagnozu.

Ponekad su potrebna dodatna ispitivanja, kao što su analiza krvi i tomografija.

Lečenje bola u peti

Ovo su uobičajeni načini lečenja bola u peti.

Lečenje plantarnog fascitisa – Velika većina pacijenata se oporavi nakon konzervativne terapije (zamišljene tako da se izbegnu radikalne terapeutske procedure i operacija) u toku nekoliko meseci.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – to su lekovi sa analgetičkim i antipiretičkim dejstvom. U većim dozama imaju i antiupalno dejstvo – ublažavaju upalu. Nesteroidni u nazivu služi da se ovi lekovi razlikuju od drugih lekova koji sadrže steroide, a koji su takođe antiinflamatori. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi na sadrže narkotike (ne izazivaju stupor). Za pacijente sa plantarnim fascitisom mogu da budu korisni kod ublažavanja bola u peti i upale.

Kortikosteroidi – Kortikosteroidni rastvori se nanose na zahvaćene površine na koži; koristi se električna struja da bi se poboljšala apsorpcija. Umesto toga, lekar može da odluči da lekove daje u obliku injekcija. Međutim, višestruko ubrizgavanje može da dovede do slabljenja plantarne fascije, značajno poveća rizik od pucanja ili skupljanja masnog jastučeta koje prekriva petnu kost. Neki lekari koriste ultrazvuk da bi bili sigurni da injekcije ubrizgavaju na pravo mesto.

Kortikosteroidi se obično preporučuju kada nesteroidni antiinflamatori ne deluju na bol u peti.

Fizikalna terapija (fizioterapija) – Kvalifikovani/specijalizovani fizikalni terapeut (ili fizioterapeut) može pacijenta da nauči vežbama koje istežu plantarnu fasciju i Ahilovu tetivu, a istovremeno jačaju mišiće potkolenice, što za rezultat ima bolju stabilizaciju gležnja i pete. Pacijent može da nauči i kako da primenjuje sportsku bandažu kojom se postiže bolja podrška tabana.

Noćne ortopedska šine (korektivne ortoze) – Ove šine se podešavaju da odgovaraju listu i stopalu; pacijent ih nosi za vreme spavanja. Preko noći se plantarna fascija i Ahilova tetiva drže u opruženom položaju; tako se istežu.

Ortotika – Ulošci i ortoze (pomagala) mogu da budu korisni kod ispravljanja nepravilnog stopala, kao i za oblaganje i potporu luka u procesu lečenja bola u peti.

Terapija vantelesnim udarnim talasima – Zvučni talasi se usmeravaju ka oboleloj regiji tj bola u peti i stimulišu isceljenje. Ova vrsta se preporučuje samo za hronične slučajeve koji ne reaguju na konzervativnu terapiju.

Operacija – Plantarna fascija se odvaja od petne kosti. Ova procedura se preporučuje samo u slučaju da ništa drugo ne deluje. Postoji rizik da dođe do slabljenja stopalnog luka.

Lečenje burzitisa pete – Efektivno lečenje bola u peti zavisi od sposobnosti lekara da razlikuje burzitis i plantarni fascitis. Pacijent će možda morati da nosi uloške za oblaganje ili čašicu za petu kako bi ograničio pokrete koji izazivaju burzitis. Ovaj tretman, uporedo sa mnogim drugim, obično je efektivan. Kod ozbiljnih slučajeva, pacijent će možda morati da primi steroidnu injekciju.

Lečenje Haglundove pete – Upala iza pete može da se ublaži ledom, kompresijom i promenom obuće. Postoji i privremena pomoć u vidu uložaka za Ahilovu tetivu i raznih petnih uložaka. Ponekad lekar može da primeni lečenje bola u peti injekcijama kortizona. U ozbiljnim slučajevima koštana izraslina mora da se ukloni hirurškim putem.

Kućna nega

U slučajevima koji nisu ozbiljni, kućna nega je sasvim dovoljna za rešavanje problema – bol u peti.

• Mirovanje – izbegavajte trčanje ili dugo stajanje, kao i hodanje na tvrdoj podlozi. Izbegavajte aktivnosti koje naprežu pete.
• Led – držite kesicu sa ledom na zahvaćenoj površini oko 15 minuta. Ne stavljajte led direktno na kožu.
• Obuća – odgovarajuća obuća koja pruža dobru podršku je presudna. Sportisti bi trebalo da budu posebno izbirljivi kada je u pitanju obuća za treninge ili takmičenja – sportska obuća mora da se menja u određenim intervalima (pitajte trenera).
• Ortopedska pomagala – ulošci i čašice za petu mogu da ublaže simptome.

Prevencija bola u peti

Prevencija podrazumeva smanjenje naprezanja tog dela tela. Evo i saveta:

• Bose noge – kada ste na tvrdoj podlozi morate da nosite obuću.
• Telesna težina – ako imate prekomernu težinu pritisak na petama je veći kada hodate ili trčite. Pokušajte da smanjite težinu.
• Obuća – obuća sa materijalom koji apsorbuje pritisak na petama može da ih zaštiti. Na primer, ulošci za pete. Vodite računa da vam je obuća odgovarajuće veličine i da nema izlizane potpetice i đonove. Ako primetite vezu između nekog određenog para cipela i bola u peti, prestanite da ih nosite.

• Mirovanje – ako ste posebno podložni bolu u peti, pokušajte da više vremena provodite u mirovanju, a manje na nogama. Najbolje je da o ovom problemu razgovarate sa specijalistom.
• Sport – dobro se zagrejte pre početka aktivnosti koje pete izlažu velikom naporu. Vodite računa da nosite odgovarajuću sportsku obuću.

[icegram campaigns=”8788″]