Povišen šećer u krvi – simptomi, uzrok, lečenje
Šećer, odnosno, glukoza prestavlja energiju za mnoge vitalne organe. Ipak, ukoliko je previše glukoze u organizmu, može nastati oboljenje koje sa sobom vuče brojne simptome i komplikacije i čija terapija traje doživotno. U medicini se ovo stanje naziva dijabetes.
Dijabetes oboljenje koje uzrokuje povišen šećer u krvi ima dva tipa: dijabetes melitus je tip 1 i on najčešće počinje da se ispoljava već sa 15 godina života.
Dijabetes tip 2 je stečena forma dijabetesa i uglavnom pogađa osobe koje su starije životne dobi i koje u medicinskoj istoriji imaju neko ozbiljno sistemsko oboljenje, najčešće se radi o oboljenju srca i krvnih sudova.
Dijabetes tip 1 je opasniji, iziskuje trajnu terapiju insulinom, dok dijabetes tipa 2 može da se reguliše i oralno – hipoglikemicima kao i lečenjem osnovnog oboljenja. Dijabetes koji se javlja u trudnoći se naziva gestacijski dijabetes on izaziva povišen šećer kod trudnica i prolazan je – nakon porođaja većina trudnica uspešno reguliše nivo šećera u krvi, odnosno, dovodi ga u normalu.
Povišen šećer – uzrok
Tačan način nastanka dijabetesa tipa 1 do današnjeg dana nije razjašnjen. Međutim, kao potencijalni uzroci se navode genetika i faktori sredine koji zajedničkim delovanjem mogu dovesti do poremećaja nivoa šećera u krvi. Kao potencijalni uzrok za povišen šećer u krvi, navodi se i oštećenje pankreasa ( ćelije pankreasa luče insulin koji reguliše nivo šećera u krvi ).
Kada govorimo o dijabetesu tipa 2, prvo dolazi do razvoja predijabetskog stanja, stanja koje, ukoliko se ne leči i ne kontroliše, često prelazi u formirani dijabetes. Uzrok ovog dijabetesa leži u brojnim organskim bolestima, a takođe se navode i stanja koja uzrokuju oštećenja pankreasa – te ne dolazi do dovoljnog lučenja insulina. Posledično, šećer, umesto da organe snabdeva energijom, biva oslobođen u krvi i oštećuje je.
Tokom trudnoće, može doći do razvoja gestacijskog dijabetesa. U trudnoći, dolazi do izmene odnosa glavnih ženskih hormona: estrogena i progesterona, te dolazi do rezistencije organizma na lučenje insulina – telo ne reaguje na insulin ,te nivo šećera u krvi drastično raste.
Pored navedenih uzroka za povišen šećer u krvi, u poslednje vreme se često navodi i značajan faktor ishrane. Ishrana siromašna vitaminom D, rani prelazak sa majčinog na kravlje mleko ili adaptirane mlečne formule, kao i unošenje žitarica pre 4. meseca života mogu da dovedu do razvoja dijabetesa. Neke zemlje su u posebnom riziku – stanovnici Finske i Švedske su prve u svetu po porocentu obolelog stanovništva od od dijabetesa.
Kao potencijalni uzročnici dijabetesa tipa 2, navode se gojaznost, stanje u kome ćelije postaju otporne na dejstvo insulina. Nedovoljna fizička aktivnost, genetička predispozicija, rasa ( crnci, stanovnici latinske amerike i azijati su u većem riziku od pripadnika bele rase ), starost, policistična bolest jajnika, visoki neregulisani krvni pritisak kao i povećani nivo holesterola i triglicerida u krvi. Od gestacijskog dijabetesa, često obole trudnice koje imaju više od 25 godina, koje su u svojoj porodici imale ovu bolest i trudnice koje su se za kratak period trudnoće veoma brzo ugojile.
BESPLATNA e-knjiga
Prirodni lekovi za Dijabetes
Povišen šećer – simptomi
Simptomi povišenog šećera su brojni i dele se na 2 grupe: rani i kasni. Početni znaci razvoja dijabetesa jesu:
- povećan osećaj žeđi
- često mokrenje ( više od 5 puta dnevno )
- ekstremna želja za hranom
- neobjašnjivi gubitak na težini
- postojanje ketona u mokraći ( ketoni predstavljaju međuproizvod oštećenja mišića )
- oštećenje vida
- sklonost ka infekcijama, posebno kožnim i vaginalnim
Simptomi povišenog šećera u kasnijim fazama jesu oštećenje brojnih organa i krvnih sudova: dolazi do oštećenja bubrega, nervnih ćelija, a vid progresivno slabi, u medicini se ovaj simptom naziva oftalmopatija. Simptomi nikako nisu blagi i ne treba ih zanemarivati!
Kako prepoznati povišen šećer u krvi ?
Većina osoba koje boluju od dijabetesa tipa 1 su za svoju bolest saznali iznenada: većina osoba se u jednom trenutku, jednostavno, onesvestila.
Znaci malaksalosti, žeđi i čestog mokrenja nateraju roditelja maloletnog deteta da izvrši analize, kada se i najčešće dijagnostikuje povišen šećer u krvi.
Normalna vrednost šećera u krvi se kreme između 3,6 do 6,1 milimola po litru i povišene vrednosti ukazuju na opasnost od razvoja dijabetesa.
Kako bi se dijagnoza potvrdila, koriste se brojni testovi kao što je oralni glukoza test na toleranciju gde se zarpavo pravi razlika između slučajnog povećanja nivoa šećera u krvi i povećanja uzrokovanog dijabetesom.
Ljudi uglavnom neće prepoznati dijabetes.Kada je reč o dijabetesu tip 2, za njega pacijent sazna uglavnom u bolnici, nakon oporavka ili u toku razvoja neke sistematske bolesti: lekari su upoznati sa činjenicom da je razvoj dijabetesa tipa 2 povezan sa nekom sistemskom bolešću, te se pacijentu često uzimaju analize.
Dijabetes tip 2 ima nešto izmenjene vrednosti u odnosu na dijabetes tip 1, čak i kada je vrednost povećana – to ne znači da osoba ima dijabetes, te je potrebno ponoviti merenje nivoa šećera u krvi više puta. Znaci gestacijskog dijabetesa jesu malaksalost trudnice i ubrzano gojenje usled prevelike želje za hranom.
Mnogi se pitaju: “Kako znati da imam šećer?” – jednostavno, redovno kontrolisanje krvne slike može prevenirati komplikaciju ove bolesti, a blagovremeno otkrivanje donosi i veću šansu za oporavkom.
Šećer u krvi – normalne vrednosti
Kao što smo napomenuli, normalne vrednosti šećera u krvi se kreću između 3,6 i 6,1 milimola po litru: ukoliko su vrednosti niže, to generalno ne treba da brine osobu jer se nedostatak šećera lako moće nadomestiti. Ukoliko su vrednosti šećera u krvi blizu gornje granice, potrebno je detaljnije ispitati pacijenta i održati mu nivo šećera u granicama referentnih vrednosti.
Lečenje
Nažalost, lečenje dijabetesa tipa 1 je doživotno. U upotrebi su humani i svinjski insulin, koji se mora koristiti svakog dana. Mlađim pacijentima je često nezgodno da se naviknu na novonastalu situaciju. svakog dana, potkožno ubrizgavanje insulina može dovesti do depresije i osećanja nemoći kod mladih osoba, zato sa njima treba imati poseban odnos, kako bi ih pripremili za doživotno uzimanje insulina.
Iako su se u poslednje vreme pojavile brojne alternative, ubrizgavanje insulina u potkožno tkivo je i dalje neprikosnovena tehnika regulisanja nivoa šećera u krvi.
U upotrebi su i oralni hipoglikemici, koji se koriste kod bolesnika obolelih od dijabetesa tipa 2. Svi pacijenti moraju da redukuju ishranu – konzumiranje namirnica koje sadrže glukozu je zabranjeno, kako ne bi nastalo do težih komplikacija.
Edukacija, dijeta, oralni hipoglikemici i insulin čuvaju pacijenta od neželjenih komplikacija koje se ogledaju u gubitku funkcija mnogih organa.
[icegram campaigns=”8653″]
