Insulinska rezistencija simptomi, uzrok, dijagnoza, lečenje, dijeta

Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije organizma postanu otporne na dejstvo insulina. Kao posledica toga, beta ćelije pankreasa bivaju stimulisane da luče još više insulina. Nakon određenog vremena, pankreas gubi „snagu“ i nije više u stanju da luči insulin za potrebe organizma – i dolazi do povećanja šećera u krvi. Insulinska rezistencija je značajna jer može biti uzrok nastanka dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Šta je insulin?

Insulin je hormon koji se stvara u beta ćelijama pankreasa. Insulin se potom otpušta u krv i putuje kroz ceo organizam. Insulin je esencijalni hormon koji reguliše mnoge funkcije organizma. Značajnu ulogu insulin ima u regulaciji metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Insulin, takođe, deluje i na rast samih ćelija.

Insulin funkcioniše tako što stimuliše telesne ćelije ( posebno masnog i mišićnog tkiva ) da skupljaju i uklanjaju glukozu iz krvi. Ovu aktivnost vrši zahvaljujući takozvanim „insulinskim receptorima“ koji se nalaze na površini ćelije i reaguju na stimulaciju insulinom uklanjanjem šećera iz krvi.

Šta uzrokuje insulinsku rezistenciju?

Postoje nekoliko uzroka zbog kojih nastaje insulinska rezistencija. Genetska predispozicija ima značajnu ulogu u nastanku ove bolesti. Insulinska rezistencija i ostali uzroci:

1. Metabolički sindrom – skup simptoma koji uključuje nagli dobitak na telesnoj težini ( naročito oko struka ) , visoki krvni pritisak i povišene nivoe triglicerida i holesterola u krvi.
2. Gojaznost
3. Trudnoća
4. Određena zapaljenja
5. Stres
6. Fizička neaktivnost i nagli dobitak na težini
7. Korišćenje steroida

Insulinska rezistencija i manje značajni uzroci:

1. Uzimanje određenih lekova
2. Starosna dob ( osobe starije od 55 godina, naročito žene )
3. Problemi sa spavanjem ( narkolepsija i apnea )
4. Konzumiranje cigareta dugi niz godina

Na koji način su povezani insulinska rezistencija i nastanak dijabetesa?

Dijabetes tipa 2 je tip dijabetesa  koji se javlja u kasnijem životnom periodu ili kod jako gojaynih ljudi u bilo kom uzrastu. Kod većine pacijenata, nivo insulina je tokom dugog vremenskog perioda bio normalan, a onda je u nekom trenutku naprasno pao – uzrok tome je nastala insulinska rezistencija.

Insulinska rezistencija raste tokom vremena, ali dok je god pankreas u stanju da stvara insulin, situacija se neće drastično pogoršati. U trenutku kada pankreas počinje da gubi svoju funkciju – nivo šećera u krvi raste – ovo se najčešće dešava posle obilnih obroka, kada raste nivo šećera u krvi i potrebno je više insulina. Usled napredovanja rezistencije, ovaj skok šećera u krvi počinje da se dešava i nakon ustajanja iz kreveta. Kada nivo šećera pređe svoju gornju normalnu granicu, može doći do razvoja dijabetesa tipa 2.

Simptomi insulinske rezistencije

Karakteristični simptomi koji se javljaju kod osoba sa insulinskom rezistencijom jesu:

• Prekomerna telesna težina
• Učestalo mokrenje ( zajedno sa povećanim noćnim mokrenjem )
• Potamnela koža ispod brade
• Malaksalost
• Neprijatan miris mokraće
• Nekad može doći i do iznenadnog gubitka telesne težine nakon dobitka na težini
• Ginekološki problemi ( sa posledičnim nemogućstvom začeća )

Referentne vrednosti za insulin

Naučnici se uglavnom ne slažu oko tačnih vrednosti šećera u krvi koji ne remeti funkcionisanje organizma, međutim, po standardnim klasifikacijama, optimalna vrednost šećera u krvi je između 3,6 i 6,1 milimola po litru. Osim dijabetesa i insulinske rezistencije, jako povišen šećer u krvi se javlja kod bolesti kao što su tumori pankreasa ( insulinomi ), Kušingov sindrom i netolerancija na fruktozu i galaktozu.

Dijagnoza insulinske rezistencije

Za dijagnostikovanje se koristi oralni OGGT test. Ovaj test se koristi tako što se prvo izvadi krv i izmeri količina glukoze i insulina u krvi. Nakon toga, oralno se unosi šećerna voda i krv se ponovo uzima na svakih 30 minuta ( 4 puta na 30 minuta ).

Kod blažih poremećaja, registruje se samo poremećaj u insulinu, dok ozbiljniji poremećaj dovode do registrovanja i poremećaja u nivou glukoze u krvi.

Ako su početne vrednosti glukoze i insulina izvan normalnih vrednosti, to može biti pokazatelj preddijabetičkog stanja.

Masna jetra i insulinska rezistencija

Masna jetra je direktno povezana sa insulinskom rezistencijom. Nakupljanje masti u jetri je manifestacija poremećaja metabolizma masti koji se razvija kod insulinske rezistencije. Jako je bitno blagovremeno dijagnostikovati masnu jetru, jer po najnovijim saznanjima, ona znatno utiče na razvoj ciroze i, potencijalno, tumora jetre.

Pored masne jetre, usled insulinske rezistencije mogu nastati bolesti kao što su ateroskleroza, razne bolesti kože npr., akantozis nigrikans, sindrom policističnih jajnika, poremećaj u stvaranju polnih hormona ( hiperandrogenizam ), poremećaji telesnog rasta

Insulinska rezistencija – zatrudnjivanje i trudnoća

Insulinska rezistencija utiče na plodnost tako što dovodi do poremećaja u hormonima ( kod insulinske rezistencije, dolazi do prekomernog stvaranja testosterona, što posledično dovodi do zaustavljanja ovulacije a ima uticaj i na lučenje folikulostimulirajućeg i luteinizirajućeg hormona). Insulinska rezistancije dovodi i do sindroma policističnih jajnika gde je sam proces zatrudnjivanja znatno otežan.

Najteža komplikacija insulinske rezistencije u trudnoći jeste nastanak dijabetesa tipa 2 koji može dati niz poremećaja. Može doći do povišenog krvnog pritiska, tromboembolije, prevremenog porođaja, potrebe za carskim rezom.

Ko je u riziku od nastanka insulinske rezistencije?

Osobine koje doprinose razvoju insulinske rezistencije jesu:

• Prekomerna telesna težina – koje se računa preko indeksa telesne težine. Ukoliko osoba ima indeks telesne težine preko 25, to označava da ima više kilograma od predviđene za tu visinu.
• Stanovnici latinske Amerike, afroamerikanci i melezi
• Prisustvo dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i ateroskleroze u užoj porodici

Obavezno se meri struk! Veličina struka često ukazuje na postojanje gojaznosti.

Dijeta za lečenje insulinske rezistencije

Osnovni savet koji se daje ljudima sa insulinskom rezistencijom jeste da smanje dnevni unos ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati najbrže povećavaju nivo šećera u krvi i time znatno remete glikemiju organizma. Potrebno je izbegavati unos belog hleba, kukuruza, fabričkih voćnih sokova, šećera u kocki i prahu, bilo kakvav oblik krompira ( čips, pire, bejglse).

Namirnice koje treba više unositi jer utiču na normalne vrednosti šećera u krvi jesu:

• Namirnice bogate vlaknima ( kao što su smeđi pirinač i hleb od celog zrna )
• Povrće – brokoli, grašak, šparglu, šargarepu, zelenu salatu, karfiol.
• Riba i morski plodovi – za regulaciju šećera u krvi, 2 – 3 puta nedeljno treba konzumirati losos, haringe, sardine.
• Piletina i ćuretina ( pogotovo belo meso )

Kako se leči insulinska rezistencija?

Metformin ( Glukofag ) je lek koji se koristi u lečenju dijabetesa tipa 2. Metformin deluje na 2 načina protiv povećanja šećera u krvi: sprečava jetru da oslobađa glukozu u krv i povećava korišćenje insulina u masnim i mišićnim ćelijama – tako da oni uspevaju da „povuku“ šećer iz krvi.

Korišćenjem metformina, razvoj dijabetesa tipa 2 se smanjuje za 31 %.

Akarboza – smanjuje se povećanje šećera u krvi nakon obroka.

Međutim, korišćenje isključivo farmakoloških lekova nije dovoljno. Uz ove lekove, savetuje se i povećanje fizičke aktivnosti i regulisanje ishrane isključivanjem ugljenih hidrata iz upotrebe.

Prirodni lek za insulinsku rezistenciju

Bilje koje mogu pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi jesu:

• Cimet
• Gorka dinja
• Indijsko kino drvo

Ove biljke možete pronaći u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane.

[icegram campaigns=”8653″]